U SAD ima i NASIH iseljnika,KOJI dobro poznaju problem,a lingvisti rade svoj posao strucno!Dokaz da ne postoji crnogorski jezik,je samo da prevedu ovaj tekst na crnogorski,pa da vidimo gde su razlike!Bas kao i bosanski,a i hrvatski samo koristi drugo pismo!Jedino dobro je sto smo ovako svi poligloti i sluzimo se sa 4 jezika,a ako govorimo jos i neki strani to je izvanredno!Sta mozemo ocekivati od vlasti koja salje nase trupe na granicu RUSIJE,na manevar!Kako je jedan komntator napisao,oslobodice radije KRIM,radije nego nase KOSOVO!DOLE MARIONETSKA VLADA!

Ne poznajem ovog autora, ali se vidi da je mlad i obrazovan i da bi takvog trebalo postaviti za ministra kulture, obrazovanja ili neku slicnu odgovornu funkciju. Od takvih ljudi sastaviti jednu radnu grupu za pisanje Programa spasavanja srpskog naroda od daljnjeg propadanja i nestajanja. Bio bi to vrlo tezak, slozen i multidisciplinaran zadatak sa neizvesnim ishodom, zbog dubine destrukcije srpskog drustva, ali ako bi imao barem 10% sansi da donese promjenu vredelo bi pokusati.

Ovu temu nameću okupatori, čvrsto povezana i dobro organizovana crnogorska dijaspora koja je od 1945. postepeno zagospodarili Srbima. 90-ih, kada je bukvalno sve bilo u njihovim rukama, čak su podigli veliki spomenik crnogorskom vladaru Njegošu usred Beograda, pored fakulteta gde uče srpska deca.

Što bi se Srbe uopšte ticalo kako Crnogorci govore?

U sagledavanju svega ovog ne treba zaboraviti da je ta ista Amerika zajedno sa ostalim zemljama zapada, kad je razbijala Jugoslaviju, tvrdila, da svaka nacija ima pravo na svoj jezik. Taj stav su prihvatili i sprovodili a i sada sprovode političari njihove demokratije. Kada se pokazalo da prevođenje tekstova sa ova 4 "različita" jezika mnogo košta, Ameri su se vratili istini a naši političari nastavljaju sa tim zlim poslom, jer ne mogu da se vrate na prethodne staze. Ako bi se vratili više ne bi bili političari. Dalje, priča o jeziku je još jedno skretanje pažnje sa osnovnog pitanja: posao sa platom koja čoveku omogućava dostojan život. Inače, koliko ne brinemo o svom jeziku (rode da ti pojem) govori i činjenica da je današnji srpski jezik pun anglicizma, prepun. I ništa ne preduzimamo da se jezik očisti. Pitam se, kad bi iz srpskog jezika izbacili sve tuđice, šta bi ostalo od srpskog jezika? Šta rade lingvisti? Dreče???

Odličan tekst talentovanog, hrabrog i preciznog Nikole.
A povod govori o jadu i nemoći srpske elite i to prevashodno u kutura a i u politici.
Da bi Srbija stala na noge potrebno je da napravimo inventar onoga što imamo a još više inventar onoga što nemamo u smislu da na njih ili na to ne možemo računati.
Na koje institucije možemo računati?
Ako ćemo pošteno nema institucije u Srbiji na koju možemo računati u celosti. Na delove da ali u celini ne. Sve je to nagriženo agentima stranog uticaja. Svejedno je da li su to NATO, EU, hrvatski, bošnjački, crnogorski, šiptarski branioci tuđeg (nesrpskog) interesa. Konstanta u poslednjih 17 godina reformi je urušavanje srpskih institucija. U suštini priče o reformama je izgovor da se glupi Srbi ne dosete šta je stvarni cilj.
A pošto imamo takve institucije tu ne pomaže popravka već nove revolucionarne srpske vlasti sve treba da otpuste i da u svakoj instituciji izaberu deset patriota koji će primiti ostale. Samo tako i nikako drugačije.

Izvanredan clanak mladog autora kao i mnogi do sada.Pitanje je kako organizovati i pokrenuti otpor i zapoceti promene ovog stanja propadanja u nasoj zemlji koji postaje sve gore kako vreme odmice ?

(Nastavak) Moja država (Grčka) se nijednog trenutka nije pokolebala u zaštiti svog pisma i jezika – ma, čak ni Bugarska – zbog koje je EU na Evro- novčanice bila primorana da uz grčki “Evro“ dopiše i bugarski (sasvim slučajno i srpski) “Evro“. Vi, kao država, na nešto takvo očigledno niste u stanju – žalim vas, i saosećam sa vama.

Odličan tekst talentovanog, hrabrog i preciznog Nikole.
A povod govori o jadu i nemoći srpske elite i to prevashodno u kutura a i u politici.
Da bi Srbija stala na noge potrebno je da napravimo inventar onoga što imamo a još više inventar onoga što nemamo u smislu da na njih ili na to ne možemo računati.
Na koje institucije možemo računati?
Ako ćemo pošteno nema institucije u Srbiji na koju možemo računati u celosti. Na delove da ali u celini ne. Sve je to nagriženo agentima stranog uticaja. Svejedno je da li su to NATO, EU, hrvatski, bošnjački, crnogorski, šiptarski branioci tuđeg (nesrpskog) interesa. Konstanta u poslednjih 17 godina reformi je urušavanje srpskih institucija. U suštini priče o reformama je izgovor da se glupi Srbi ne dosete šta je stvarni cilj.
A pošto imamo takve institucije tu ne pomaže popravka već nove revolucionarne srpske vlasti sve treba da otpuste i da u svakoj instituciji izaberu deset patriota koji će primiti ostale. Samo tako i nikako drugačije.

Odgovor je veoma često u nama samima, uradimo ono što možemo. Na primer, pišimo ćirilicom. To svako može, i veoma je delotvorno, ne zavisi ni od koga van nas, a čini važan korak ne samo u oblasti pisma.

S reči i praznih apela na dela!

1.
Nikola Tanasić je, očigledno, pametan čovek. On je video da u srpskoj lingvistici i u srpskim naučnim institucijama za jezik nešto "ne štima". Nikola to odlično zapaža, ali nije lingvista i ne pruža rešenja. Kako neko ovde reče, on samo dobro zapaža i opisuje stanje, a ne predlaže šta da se praktično uradi za srpski jezik i pismo.On je u pravu kad zapaža da Srpska akademija nauka i njen Institut za srpski jezik i Matica srpska jednostavno bukvalno spavaju, ćute. A ako ponekada i progovore, ni oni ne nude nikakvo rešenje za spas srpskog jezika i srpskog pisma. Kako i očekivati od SANU neko ozbiljnije reagovanje u korist srpskog jezika i pisma kad je predsednik SANU bukvalno izjavio da se trebe "osloboditi Kosova i Metohije", tj. predati ih". Ako tajko misli predsednik SANU, šta od njega očekivati da misli o srpskom jeziku i pismu? I Nikola se odlično pita: "Zašto ih plaćamo"? pa, eto, plaćamo ih jer im država udeljuje naš novac ne mešajući se u njihov rad. Oni imaju svu slobodu da tako rade.

3.
(Najbolji dokaza da se srpska jezička nauka ni danas ne bavi naučno srpskim jezikom jeste činjenica da SANU-ov Institut za srpski jezik nastavlja da objavljuje Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.) Tada (1954) udareni su u Matici srpskoj temelji za polatiničenje Srba, tj. doneta je odluka da se izvrši postepena zamena srpske ćirilice hrvatskom latinicom u jeziku Srba i da srpski narod zameni svoje bolje pismo za srpski jezik gorim pismom hrvatskom latinicom, Srpska jezička nauka pristala je da se sprovede proces postepene zamene srpske ćirilice hrvatskom latinicom i taj je proces danas pri kraju. Danas se uprazno pripremaju izmene Zakona o službenom jeziku i pismu u Srbiji čak i kršeći ustavnu odredbu u Članu 10. Ljudi iz Ministarstva kulture pristaju da ih srpski lingvisti lažu da je i hrvatska latinica srpsko pismo i da ono treba da ostane u jeziku Srba, sada kao „pomoćno pismo“.

Ne održavaju ovakvo stanje u jeziku, kulturi, politici i državi nepoštene stranke i njihove nepoštene vođe, već plitka, kukavička elita. Da su Akademija, Univerzitet i druge naučne, obrazovne i kulturne ustanove stvarno sedišta znanja, morala i rodoljublja, lako bi se pružio otpor ludacima i lopovima na vlasti kakvom god mašinerijom da raspolažu i koliko god da je zloupotrebljavaju. Jer, imali bismo jasan i verodostojan stav najumnijih i najboljih među nama.
Ne, oni su samo još jedan rijaliti, glumci koji izgovaraju ono što neobrazovana publika traži, i redovno staju u red za honorare za te bedne uloge.

Za "prodane duše". Upravu ste. Od 1954. godine do formalnog sloma komunizma u Jugoslaviji i Srbiji za polom srpskog jezika i srpskog pisma -- ćirilice glavni su bili vlast, stranka na vlasti, politikantska elita. Danas više nije tako. Stranke i politika se malo zanimaju za srpsku kulturu, tradiciju, identitet srpski i drugo. Danas je lažna naučna i umetnička elita ("prodane duše") glavna u razbijanju Srba i, posebno srpskog jezika i zatiranje srpske ćirilice. Međutim, nije baš nedužna ni "politička elita" i stranke. Ako je ranija "politička elita" bila ključna za uništavanje svega srpskog pa i srpskog jezika i, posebno, za zamenu srpske ćirilice hrvatskom gajicom, bilo bi za očekivanje da i oni danas pomognu lažnoj "naučnoj eliti" da se vrati život srpskom jeziku i pismu, a ne samo da im daju novac. "Politička elita" danas bi mogla da kaže: pošto smo mi bili ključni za uništavanje svega srpskog, sada možemo makar da sprovodimo striktno u život Člana 10. Ustava, a ne da ih sada lažu lingvisti.

"..danas je Srbija druga, to je slobodarska i demokratska Srbija, bez hegemonističkih i imperijalističkih zahteva...."

"U Srbiji ne vladaju više hegemonisti ni reakcionari već najbolji predstavnici srpskog naroda, rodoljubi i demokrati..."

"Takva Srbija nama je bliska"

Novi Sad 11 nobembar 1944.g. list Slobodna Vojvodina iz govora-referata druga Jovana Veselinova.

(Jovan Veselinov 1906-1892 narodni heroj,junak socijalističkog rada,general major,predsednik čega sve ne,pisac dve knjige na osnovu kojih su snimane tv serije.....po obrazovanju nedoučeni bravar)

Srbija koja ni u čemu, pa ni u jeziku ne izlazi iz okvira od beogradskog do vranjskog okruga, takva Srbija je bliska fašistima, komunistima i mondijalistima.

Ovakvim pisanjem Tanasić služi otadžbini.
Hvala i velikom Vasiliju Kleftakisu na trudu oko srpske ćirilice. Nije on otkrio samo to da država ne podržava ćirilicu, nego i to da je ona planirala njenu zamenu hrvatskim pismom Novosadskim književnim dogovorom iz 1954. I to u saglasju sa CIA. Tada, u vreme sukoba Staljina i Broza, pismo je bilo državno pitanje,pa je država čak vršila i nasilje nad ćirilicom kako bi uvela latinicu. A danas, kad ćirilicu treba vratiti Srbima, ona nije državno pitanje. Dokaz toga je govor AV u Skupštini Srbije.Rekao je da je ćirilica toliko lepa da nikoga ne treba terati da njome piše, umesto da je rekao da je samo ona srpsko pismo. To znači da se neće sprovoditi ustavna norma o jeziku i pismu i da je ćirilica ostavljena da se batrga, pa koliko izdrži.
Država se može odnositi ovako neodgovorno prema ćirilici zato što ima prećutnu podršku školovanih Srba. Kao što reče Mihiz, i danas u svakom Srbinu čuči po jedan Jugosloven.

@nemanja

Donekle se slazem sa vama, mada ako na telefonu nemam cirilicu, ne znaci da svoj identitet i svoje stavove ne mogu izraziti na latinicnom pismu. Kao eng. jezik, tako je latinicno pismo blize jeziku nauke, tehnike, programiranja...treba naci neku meru! Ja postavih pitanje autoru teksta, pa ni on ne odgovori. Ako njega ne zanima sta ljudi komentarisu i kakve su reakcije, ne znam zasto onda pise. Nije mi delovao kao jedan od pauna intelektualaca koji pozira sa svojim statusom akademika i sepuri se.

@dz

Tanasica sam pitao nesto u vezi predmeta koji uvezbava studente filozofije, a ima veze sa odbranom vrednosnog sistema uopste.

Kada sam napisao da je latinica bliza nauci mislio sam sledece - kao sto je grcki jezik u osnovi mnogih kategorija, tako je i latinicna simbolizacija dominantna, x, y, z, nije nikakva zavera nego moje zapazanje. Ako gresim vi me ispravite.

Poštovani Petre, vaše spominjanje za x, y, z i slične formule u matematici jesu izabrane na latinici, ali to nema nikakve veze s jezikom i izboru pisma za svaki jezik. Jedno je lingvistika, a nešto drugo je matematika i fizika. A ništa ne bi u matematici, fizici, hemiji i sl. promenilo naučno da se ta latinička slova zamene ćiriličkim. Ali to su simboli uobičajeno na latinici. Istina, Vaše mišljenje se podudara s mišljenjem akademika Ivana Klajna (predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika) koji je izneo svoje gledište da Srbi, ako hoće jednoazbučje kao svi drugi narodi u svom jeziku, treba da izaberu latinicu i kaže da to treba da učine zato što se simboli u matematici i fizici pišu latinicom. A ta "mudrost" srpskog lingviste nije mogla pasti na pamet drugim naučnicima iz jezika u Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji i drugde gde je ćirilica izabrana za pismo njihovih jezika. A i oni imaju matematiku i fiziku. Kad bi latinica mogla da reši svaki problem, svi bi narodi uveli latinicu.

Isprovocirali ste me, pa sam ostro uzvratio. Nisam znao da je to Klajnov stav, ali mi deluje zdravorazumski, osim zakljucka. Miodrag Zec je, jednom prilikom, a povodom registarskih tablica, napisao kako one ne mogu biti ni cirilicne ni latinicne, jer automati za parkiranje u Evropi ne prepoznaju cir sl niti lat sa kvacicama. Dok se ne izborimo za suprotno, to je najbolje resenje. Treba imati neku meru, braniti pismo, ali ne i u slucajevima kada je to banalno. Nisam cuo dobre argumente, osim ovog povodom Novosadskog dog, da se ne koriste oba pisma.

Pitali su me neki dan ljudi imam li Gorski vijenac na latinici. Nemam, rekoh, ali me pitanje "pogodilo".
Sta ce izdavaci? Oni uglavnom izdaju latinicu, jer im to siri trziste, smanjuje gubitke.
Ja se slazem sa ovim vasim predlogom. Ipak, vi govorite o upotrebi kao citanju, ne i pisanju. Ako citam Andrica na latinici, krenem da vadim citate i pisem beleske na latinici, cini li me to manje Srbinom. Mislim da ne. Mozda nisam dovoljno osvescen, ali ja prosto ne verujem da je latinica hrvatska, to je preslikan cirilicno pismo, preslikana srpska cirilica.
Vi treba da napisete tekst o tome. Ovaj tekst je dobar, ali ne markira krhvce, sve dok su krivci institucije a ne ljudi, kritika je knjiska, nema odjek.

I još ovo za poštovanog Petra. On kaže: "Ako citam Andrica na latinici, krenem da vadim citate i pisem beleske na latinici, cini li me to manje Srbinom." Naravno, ako iz latiničke Andrićeve knjige vadite citate i pišete ih latinicom, naravno da nikako ne znači da ste "manje Srbin". Možete biti samo više Srbin, jer znate i hrvatsko pismo i znate da se njime služite. A i poštujete original objavljene knjige. A to što kažete da naši izdavači iz ekonomskih razloga objavljuju srpske knjige hrvatskom latinicom, nema tu nikakve zarade. Kad bi tako bila zarada, i Hrvati bi za knjige koje šalju u Srbiju objavljivali na ćirilici da bi "zaradili". Naši izdavači misle da će tako zaraditi, ali to ne donosi zaradu. Hrvatima ne smeta da nauče ćirilicu i da čitaju i kupuju srpske knjige na ćirilici ako ih zani8maju. Isto tako i Srbi, ako ih hrvatska knjiga zanima, kupiće je i na latinici. Jedino smo manje Srbi ako nismo dovoljno upućeni u to koje je srpsko pismo i zašto i kako danas Srbi većinski pišu hrvatskom l.

Hvala za neka objašnjenja! Pa ipak, vidite da ste nekoliko puta, u toku objašnjavanja, prešli sa ćirilice na latinicu. Razlikuje li se hrvatski jezik od srpskog, po vama?

Izdavači ne mogu da prodaju knjige u Federaciji ili Hrvatskoj, ako su štampane na ćirilici. Problem je što se tamo ćirilica po automatizmu odbija, negde je više ni ne uče.Skoro sam imao ženu iz hrvatskog dela Federacije BiH koja je kupila knjigu Ljiljane Habjanović i prokomentarisala "Dugo nisam čitala ćirilicu, ne znam kako će ovo da mi ide".
N. Tanasić je briljantan analitičar, ali mi nije odgovorio na pitanje u vezi pismenog ispita iz Antičke filozofije. Ja sam to polagao usmeno, čudi me da su Irina Deretić i on to počeli pismeno. I nama filozofima su počeli da uvode ispite kao testove, kao eseje, kao seminarske radove, što u nekoj meri razumem, ali da svi ispiti budu takvi (ide ka tome) pod pritiskom Bolonjske reforme, to je meni suludo.
Napišite tekst, šta ako je meta akademik. Jedino ako vam karijera nije u pitanju.

A što se teksta o akademiku Klajnu i drugim lingvistima tiče i knjiga, dosad sam objavio oko hiljade tekstova o srpskom jeziku i ćirilici u raznim časopisima, dnevnim novinama i periodičnim, pa čak i u novinama i časopisima koji izlaze u inostranstvu od Amerike i Kanade do Australije. Objavio sam i ukupno 13 knjiga iod kojih ću Vam spomenuti samo nekoliko: „Srpski jezik pod okupacijom latinice“, „Izdaja srpskog pisma“, (Latinica) „Trojanski konj u srpskom jeziku“, „Srbi na tuđem pismu“, „Ćirilicocid“ i sl., kao i sa Nemanjem Vidićem „Srpska latinica zamenjena okupacionom hrvatskom latinicom po ideji Pavelića i Broza“. Zašto po njihovoj ideji? Zato što je najžešća zabrana ćirilice bila u NDH, a Brozova vlast je bolje i uspešnije od svih dosadašnjih okupatora Srba uspela da srpsku ćirilicu i u Srbiji smišljeno svede na 10-ak procenata.Spomenuću Vam još samo svoju knjigu „Latiničenje Srba po propisima srpskih libngvista serbokroatista“ s tačnim navođenjem imena koja danas praktično zatiru ćirilicu.